Na salašu u blizini Subotice, živi osmočlana porodica Perić. Osim što žive u veoma teškim uslovima, otac porodice, Dejan Perić, već dvadeset godina pored srca ima geler koji je zadobio kao borac u bici na Košarama tokom NATO bombardovanja.
Na proleće će biti tačno dvadeset godina od bitke na Košarama. Toliko je godina imao Subotičanin Dejan Perić kada je kao vojnik poslat na jugoslovensko-albansku granicu. Tog kobnog 11. maja, priseća se Dejan, u borbi je zadobio povrede levog plućnog krila. Od tada mu je kraj srca ostao geler, što ga, kaže, povremeno noću steže i ne da snu da mu dođe na oči.
Uprkos teškim noćima, ovaj četrdesetogodišnjak, pronašao je mir na salašu nadomak Subotice, sa drugom ženom Ivanom, a najponosniji je ističe, na svoju decu – Dejan ih ima čak osmoro. Četvoro iz prvog braka i četvoro sa Ivanom, a najmlađa Božana ima tek mesec dana.
Ova velika porodica živi odveć skromno – nakon rata, zbog zdravlja Dejan nije mogao da izdrži posao koji je imao u jednom komunalnom preduzeću, pa od tada radi šta stigne i koliko može. Prima invalidninu od nepunih 6000 dinara, dok Ivana zbog dece ne radi. Na malo zemlje posade žitarice koje prodaju, i snalaze se, kažu, kako umeju.
Planova je mnogo, ali sredstava premalo. Najpre bi, kažu, želeli da uvedu centralno grejanje i da kuću malo srede. Dejan mora da proveri i zdravstveno stanje, jer, navodi, čak 17 godina ne zna da li je geler još uvek gde je bio, a plaši ga da se ne pomeri. Zbog čega tada nije operisan, ni danas ne zna. Pomažu im mnogi –prve komšije, braća i sestre, ratni vojni invalidi...