VINČA NEOLITSKA METROPOLA ( SRPSKI DOKUMENTARNI FILM )

“Vinča –neolitska metropola” je prvi dokumentarni film u trajanju od 56 minuta koji na stručan način obrađuje sve segmente vinčanske kulture. Tri stručna saradnika, a u isto vreme i sagovornika, su uključeni u ovaj film. Sa svojim stručnim osvrtom na svoje uže stručne oblasti, na pojedine segmente vinčanske kulture neolita, oni iznose profesionalni, stručni osvrt na dosadašnja otkrića. Miljana Radivojević (University College London, Intitute of archeology) iznosi otkriće prve svetske metalurgije. Otkriće je priznato od strane svih arheoloških kongresa, a napravljeno je zajedno sa profesorom Rerenom i njegovim timom u Londonu gde Miljana živi i radi. Andrej Starović (kustos Narodnog muzeja u Beogradu) i Dragan Janković (kustos Muzeja grada Beograda na lokalitetu Vinča-Belo brdo) takođe govore o svojim otkrićima i iznose svoja zapažanja i zaključke zasnovane na dugogodišnjem radu na ovoj temi. Ovim filmom otkrivamo život neolitske Vinče , koja predstavlja prvu urbanu civilizaciju na tlu datovanjima iz oblasti metalurgije dokazujemo i autohtonost evropske civilizacije Vinčanska kultura se razvila u periodu od 5300 do 4200 . Ova kultura nije bila odraz starih kultura Bliskog istoka, vec autohtona kultura sa sopstvenim identitetom. Posle blistave i jos uvek zagonetne kulture Lepenskog vira/9000 ./, na temeljima kulture Starčevo/6300 ./, na podrucju od Transilvanije na severu do Kosova i Metohije na jugu, od reke Bosne na zapadu do Sofijske doline na istoku, nastaje neverovatno visoka i kompleksna kultura Vinče. Vinčanska kultura svojom izvornošću i osobenošću dominira kao kulturno središte cele srednje i jugoistočne Evrope. Krajem petog milenijuma . ova kultura obuhvatala je vecu teritoriju od bilo koje neolitske kulture u Evropi. Mnostvo naselja kao sto su Vinča, Potporanj, Divostin i Selevac, premašivali su svojom veličinom, urbanošću i brojem stanovnika, na samo sva istovremena neolitska naselja, vec i mnoge kasnije nastale gradove Mesopotamije, Egeja i Egipta. Zanati Vinče koji su obuhvatali i prvu obradu metala, otvorili su put trgovini sa susednim oblastima i stvaranju najvećeg tržišta jugoistočne Evrope. Vinčanska kultura predstavlja kulturno, religijsko i umetničko središte najstarije urbane evropske istraživanjima utvrđeno je da se prvi bakar u Evropi i svetu, topio upravo u vreme i na teritoriji koju je obuhvatala Vinčanska kultura. Belo Brdo u Vinči je predstavljalo centar te kulture. Do sada je na tom lokalitetu otkopano tek 400 metara kvadratnih površine, a utvrđeno je da se taj lokalitet prostirao na 15. 000 metara kvadratnih . Nova ispitivanja i otkrića tek predstoje. Vladan Cerović