Čistač, moja poezija - Neca

Чистач Дубок уздах ме ноћас спушта у средиште таме оставља ме на ледини свих гласова са истином – оставља нас саме Бол не трули ако га сузама залиавмо често као трн уместо цвета има да расте и да се множи, даље немам куда доспео сам на последње место Да је врисак метла која душу мете пустио бих га на врх света но судбина сплеткама срцу капут плете, враћам се себи до повоја кад сам био дете Чистим сваки траг што под грудима од бујица канала носише живот кроз замке где се жеље разбијале са пруженим рукама – верујући људима Не желим ја круну на својој глави него круну на срцу која ће душу да слави Čistač Dubok uzdah me noćas spušta u središte tame ostavlja me na ledini svih glasova sa istinom – ostavlja nas same Bol ne truli ako ga suzama zaliavmo često kao trn umesto cveta ima da raste i da se množi, dalje nemam kuda dospeo sam na poslednje mesto Da je vrisak metla koja dušu mete pustio bih ga na vrh sveta no sudbina spletkama srcu kaput plete, vraćam se sebi do povoja kad sam bio dete Čistim svaki trag što pod grudima od bujica kanala nosiše život kroz zamke gde se želje razbijale sa pruženim rukama – verujući ljudima Ne želim ja krunu na svojoj glavi nego krunu na srcu koja će dušu da slavi