Прича о Марији - Белој Госпођи српској, коју су Турци отели у Првом српском устанку и довели је у Гњилане

Прича о Марији - Белој Госпођи српској, коју су Турци отели у Првом српском устанку и довели је у Гњилане. Из књиге „Путне белешке по Старој Србији 1871-1898“, Тодора П. Станковића. „Ова Бејас Ханума (како су је назвали Турци) је Српкиња, кћер попа Алексе, чини ми се да ми рекоше из Зајечарског краја, коју су Турци као српску девојку Марију заробили у Првом српском устанку и довели у Гњилане, где је постала женом Рашид-бега Џинића. А кад је њен отац дознао за њу, долазио је у Гњилане, али је она већ онда имала два сина Малић-бега и Хамди-бега. Рашид-бег је лепо примио свог таста поп Алексу, угостио га и потом испратио. Бејас Ханумини су унуци: Муста-бег, Теифик-бег и Хусејин-бег, у чијој сам кући у Гњилану био гост. Како је ова Бејас Ханума као Српкиња и попова кћер гајила љубав према православној вери и српскоме народу, а често ишла у српско село Пасјане, као у чифлук свога мужа Рашид-бега, тешко јој је пало, кад је видела порушену цркву, те је замолила свога мужа да дозволи чивч... Source: Dejan Beric