Подмосковные вечера // Подмосковске вечери

-- Русский -- Не слышны в саду даже шорохи, Всё здесь замерло до утра. Eсли б знали вы, как мне дороги Подмосковные вечера. Речка движется и не движется, Вся из лунного серебра. Песня слышится и не слышится В эти тихие вечера. Что ж бы, милая, смотришь искоса, Низко голову наклоня? Трудно высказать и не высказать Всё, что на сердце у меня. А рассвет уже всё заметнее. Так, пожалуйста, будь добра. Не забудь и ты эти летние Подмосковные вечера. -- Српски -- Не чују се у башти чак ни шаптаји, Све је замрло до јутра. Кад бисте знали ви, како су ми драге Подмосковске вечери. Река таласа и не таласа, Све у сребрној месечини. Песма се чује и не чује У овим тихим вечерима. Што ти, мила ми, гледаш искоса, Ниско накрививши главу? Тешко је рећи и не рећи Све што је на срцу моме. А зора је све светлија. Тако да, молим те, буди добра. Не заборави и ти ове летње Подмосковске вечери.