ТАКО ЈЕ ГОВОРИО АЛБЕРТ / ТАК ГОВОРИЛ АЛЬБЕРТ / TAKO JE GOVORIO ALBERT

#KosovoIMetohija #AlbertAndijev #549mtbr Алберт Ахсарбекович Андијев рођен је у Владикавказу, у руској Републици Северна Осетија (Аланија), 3. децембра 1970. године. Био је официр руске војске и добровољац- снајпериста у 549. моторизованој бригади Приштинског корпуса Војске Југославије за време рата на Косову и Метохији и НАТО агресије на Југославију 1999. године. Преминуо је у Београду 14. марта 2021. године од последица вируса КОВИД 19. У младости се бавио рвањем. Његов стриц Сослан Петрович Андијев је био двоструки олимпијски првак у рвању на играма у Монтреалу 1976. и Москви 1980. године. Рањен је 5. маја 1999. године у селу Будаково код Суве Реке, услед чега је остао без десног ока. Медицинска помоћ му је најпре пружена у Приштини, а потом на Војномедицинској академији у Београду. Остао је 100% ратни инвалид, али се брзо, на свој захтев, вратио на Косово и Метохију и учествовао у бици на Паштрику. По повлачењу Војске Југославије са Косова и Метохије у јуна 1999. године, остао је да живи у Србији. Испрва је живео у Власотинцу, где се оженио и добио сина који је на крштењу од кума добио име Лазар, по српском средњовековном кнезу Лазаре Хребељановићу, који је предводио српску војску Косовском боју. За време сукоба у Македонији 2001. године, организовао је групу добровољаца уз помоћ Анатолија Лебеда и помагао македонској полицији у акцијама против албанских терористичких група. Потом се преселио у Београд. Био је чест гост трибина на којима се говорило о рату на Косову и Метохији, заједно са својим ратним командантом генералом Божидаром Делићем. Говорио је и за филм Ратне приче са Паштрика, који је снимљен 2019. године у продукцији Радио-телевизије Србије. Сахрањен је уз војне почасти 22. марта на Централном гробљу у Београду, након опела које су заједно служили старешина руског храма Свете Тројице Виталиј Тарасјев и један српски свештеник у храму Рођења Светог Јована Крститеља. Приликом спуштања ковчега, припадници Војске Србије су испалили три почасна плотуна, интонирана је песма Видовдан, а државна застава Србије којом је ковчег био прекривен предата је његовој супрузи. Россиянин АЛЬБЕРТ АХСАРБЕКОВИЧ АНДИЕВ (1970), уроженец Южной Осетии, известный в Сербии доброволец, приехавший сражаться за эту страну в 1999 году, умер от коронавируса в госпитале Батайница под Белградом в 2021 году. Альберт Андиев прибыл в Югославию добровольцем, воевал снайпером в 549-й мотобригаде, которая защищала сербско-албанскую границу. Андиев участвовал в сражениях в Косове и Метохии потерял глаз, был ранен в руку. После войны доброволец остался на Балканах, женился, у него родился сын Лазарь. В последние годы доброволец принимал активное участие в деятельности ветеранских организаций. На одном из торжественных концертов в память о защитниках Косова и Метохии Андиев сказал слова, которые приобрели популярность в Сербии: “Я не потерял глаз, я его там оставил. Даже когда все остальные причины исчезнут, у меня будет причина вернуться в святое Косово и Метохию и найти свой глаз“. «Если не знаешь, на чьей стороне нужно сражаться, посмотри, чьи дети гибнут, и выбирай эту сторону».